Milica Lepojević “Najvažnije je samom sebi definisati šta je to uspeh.”

Milica Lepojević je direktorka brenda “Savršeno iznenađenje”. Završila je Fakultet političkih nauka, a zatim i doktorske studije na Filološkom fakultetu, a radila u: vazduhoplovstvu, nevladinom sektoru, marketingu… Danas može da se pohvali i svojom knjigom “Savršeno iznenađenje”.

1. Recite nam više o sebi.

Ja sam Milica i obožavam igranje i odgovornost. Zato sam napravila posao na kojem imam svakog dana savršenu kombinaciju jednog i drugog.

Pored toga, obožavam da čitam od svoje šeste godine i knjigožder sam teške kategorije.

Od nedavno sam i objavljivani pisac i uživam u svojoj novoj ulozi.

2. Kako je izgledao Vaš karijerni put počevši od školskih dana, pa sve do danas?

Za mene su školski i karijerni dani bili isprepletani. Radim od svoje 16 godine i svaki od tih poslova mi je koristio u mom obrazovanju, kao što mi je i svaki korak mog obrazovanja koristio u svakom poslu kojim sam odlučila da se bavim.

Nakon završenog Fakulteta političkih nauka, otisnula sam se na avanturu doktorskih studija na Filološkom fakultetu, a sve to paralelno radeći dva posla.

Bila sam dugo u nevladinom sektoru gde sam se bavila pitanjima zaštite dece od zlostavljanja, tokom deset godina radila sam u vazduhoplovstvu u sektoru za odnose sa javnoću i marketing, i pored svega toga – devet godina kao finansijski novinar.

3. Neko ste ko je svoju preduzetničku priču razvio u vrlo interesantnoj i neobičnoj industriji. Možete li nam približiti čime se tačno bavi „Savršeno iznenađenje“?

„Savršeno iznenađenje“ je agencija koja se bavi osmišljavanjem, pravljenjem i isporukom personalizovanih poklona iznenađenja. Suština je da ovom svetu nema dva ista čoveka i da je svako do nas dovoljno poseban da zaslužuje poseban poklon, odnosno dar koji je namenski pravljen za nju/njega. Zato kada neko poručuje poklon za dragu osobu, mora najpre da popunit upitnik u kojem mi „upoznajemo“ osobu za koju spremamo iznenađenje (koje su joj navike, čeka se plaši, šta je oduvek htela da postigne, koju muziku voli, kako provodi dane, čemu se nada itd).

Onda sedamo i smišljamo paket iznenađenja koji će baš tu osobu oduševiti i u tom paketu mora uvek da postoji balans materijalnih pokona i doživljaja/usluga.

Ova iznenađenja pravili smo za sve moguće i nemoguće životne prilike – rođenja, venčanja, krštenja, prosidbe, razvode, izvinjenja/pomirenja, rođendane, odlaske u penziju, useljenja, dobijanje novog posla, odlaske u inostrastvo, jubileje rada, uspešno završene projekte, Nove godine, Uskrse, slave… Pravili smo i iznenađenja bez ikakvog povoda koja inače volimo da zovemo iznenađenje kao životna zahvalnost.

4. Kako izgleda jedan Vaš „tipičan“ radni dan?

Lepota ovog posla je u tome što tipičan dan ne postoji!

Ali, kada se klijent javi sa potrebom da se za neku osobu organizujemo iznenađenje prolazimo onaj proces sa popunjavanjem upitnika (telefonski, uživo ili online) i onda koleginice i ja sedamo za sto i smišljamo lude ideje. Od 100 ideja koje nam padnu napamet na kraju celog procesa ostanemo sa 3 do7 ideja koje je moguće realizovati u zadatom vremenu i sa zadatim budžetom. Sve to onda do detalja opisujemo u dokumentu koji se zove „Kovčežić iznenađenja“ i šaljemo klijentu mejlom. Kada on to pogleda, može da traži neke izmene, ali gotovo niko to ne učini jer se svi oduševe i kažu kako nikada nisu mogli da zamisle da je tako nešto moguće smisliti i realizovati.

Nakon odobrenja, krećemo u pripremu i realizaciju svega i ono što naši klijenti vole je što sve radimo po principu „ključ u ruke“. Dakle, nakon što su nam odobrili iznenađenje i dali zeleno svetlo, oni na dalje samo uživaju a mi radimo sve.

Imamo čak i opciju koja se zove „Tajni agent“, a gde osoba koja primi iznenađenje nikada ne sazna za nas, već misli da je sve organizovala osoba koja nas je unajmila.

Iz našeg uobičajenog načina funkcionisanja obično nas izbaci klijent koji se javi sa zahtevom „Hitna pomoć“. To su situacije kad je do dana isporuke iznenađenja ostalo manje od pet dana. I danas mi je zanimljivo što se za taj paket najčešće javljaju ljudi koji su npr. 20 godina u braku i onda su uspeli da zaborave kada im je godišnjica, te se setili tog datuma dva dana pred proslavu.

5. Šta biste savetovali mladima koji imaju ’ne tako uobičajnu’ ideju za svoj posao i preduzetnički biznis?

Savetovala bih im da se dobro uzemlje, ali da slušaju i svoju intuiciju. Ako je njihov poriv da realizuju tu svoju ideju i pretvore je u posao toliko jak da im nerealizovanje stvara jaku neudobnost u životu, onda „just go for it“.

Sigurna sam da će porodica i prijatelji imati 1001 razlog zašto to ne treba da urade, ali – njima je u opisu radnog mesta da to pričaju. Njihova uloga je da pokušaju da vas zaštite onda kada misle da rizikujete suviše.

Ako uspevate da i pored svih tih usporivača realizujete svoju ideju, imate dobre šanse i da preživite na tržištu.

Sa druge strane, i racionalno gledano, uvek je bolje imati „ne tako uobičajenu“ ideju za posao, jer tržište je već zasićeno restoranima, pekarama, menjačnicama i buticima. Ja duboko verujem da ako ulazite u preduzetništvo vaše šanse za uspeh rastu za bar 50 % ako radite ono što volite i ono što vas raduje. Ja znam da sam otvorila butik, mogla bih da ga zatvorim posle nedelju dana jer moja motivacija i želja da nekome prodam jaknu ne postoje.

6. Pored svega, napisali ste i knjigu „Savršeno iznenađenje“. Otkud motivacija za tako nešto?

Kada sam pokretala „Savršeno iznenađenje“ ni ja nisam slutila koliko može da bude uspešno. Zato je sve ono što se dogodilo od dana lansiranja biznisa do danas, bilo veliko iznenađenje i za mene. Kada je prošlo neko vreme, shvatila sam da imam potrebu da sa drugim ljudima koji razmišljaju o pokretanju svog biznisa, podelim to iskustvo.

Želela sam da im kroz ovaj roman podarim nekoga ko će ih držati za ruku u danima i noćima kada budu pravili prve korake ka donošenju odluke da krenu preduzetničkim putem.

Kako sam ja bila prilično usamljena u tom procesu, verujem da je uvek lakše kada imaš nekoga pored ko ti može reći „Sve je u redu. Samo nastavi“. Zato sam u romanu ispričala 27 potpuno neverovatnih, ali istinitih priča koje su se meni dogodile u procesu osnivanja i vođenja „Savršenog iznenađenja“, ali ponudila i dosta saveta i postavila gomilu pitanja na koja verujem da budući preduzetnici treba da najpre odgovore sebi.

7. Koji je Vaš „recept“ kada je u pitanju balans privatnog i poslovnog aspekta života?

I dalje svakog dana pokušavam da usavršim taj recept. Nekim danima dodam više soli, nekih dana previše zasladim, u nekim danima je primetan suvišak bibera. U proseku, verujem da se hranim zdravo!

Šalu na stranu, mislim da je balansiranje nemoguće, ali je lakše postavljati prioritete i donositi koriste i zdrave odluke od dana do dana, kada radite posao koji volite, i kada živite privatan život ispunjen ljubavlju.  

8. Zašto ste odlučili da ostanete da živite i radite na Balkanu?

Sa 21 godinu sam imala ponudu da odem da radim na Tajlandu. To je inače zemlja mojih snova, sa idealnom klimom i temperaturom mora od 29 stepeni (u mojoj viziji, tako izgleda raj). Ali sam nekako osećala da ne mogu da ostavim sve ono što sam imala tada u Srbiji. A imala sam mnogo i imam i dalje. To što mogu kad hoću da prošetam Kosančićevim vencem, da drugarici u šest ujutru pošaljem poziv sa „idemo na krug oko Ade“ ili što znam gde je najbolji kozji sir između Tare i Zlatibora. Inače sam zavisna o putovanjima i toplim destinacijama, tako da sam do sada proputovala skoro pedeset zemalja. Ali ono – kad dođeš svojoj kućici…

9. Šta smatrate da je ključ uspeha na Balkanu?

Za uspeh bilo gde, pa i na Balkanu, potrebno je dosta toga – da živite sopstvenu istinu, a ne neko pretvaranje, da volite, da naučite da pratite intuiciju, da znate da dišete duboko i znate kada da zastanete a kada da potrčite i još mnogo toga poput nežnosti, optimizma, istrajnosti, hrabrosti i vere. A pre svega toga, najvažnije je samom sebi definisati šta je to uspeh i kako to želim da izgleda moje životno putovanje. Velika je robija živeti nečiji tuđi uspeh jer je neko u porodici, na TV-u ili u školi rekao da uspeh treba tako da izgleda.

Jedinstvenost Balkana u tom pogledu jeste što je ovo energetski dosta specifično područje i što se to izražava i u našim ličnostima, odnosima i pojavama.

Tako je ovde možda jednoj ženi u preduzetništvu teže da „uspe“ odnosno da se izbori sa raznim predrasudama, ali to samo znači da vam onaj kvalitet istrajnosti, ljubavi ili razumevanja treba u većem intenzitetu.

10. Šta bi bila Vaša poruka mladima?

Ne znam zašto smo prihvatili taj koncept da mi stariji (uh, kad se to desilo da smo prešli sa druge strane linije?), treba mlađima da dajemo neke poruke. Ja mislim da je upravo obrnuto.

Mi smo ti koji od mlađih treba da učimo i da slušamo poruke koji nam oni šalju. Oni odrastaju rasterećeni raznih koncepata i opterećenja kojima je npr. moja generacija bila zatrpana. Kada pitam svoju sestru tinejdžerku kakoželi da izgleda njen posao, ona mi govori o radnom vremenu koje je prilagođeno tome da može da značajnu količinu svoje pažnje usmeri na svog psa, da ima vremena i energije za druženje itd. Njen koncept posla je u službi njenog uživanja u životu. Kada sam ja odrastala, učili su me da je moj život tu da bi služio profesiji koju izaberem i da treba da budem zahvalna za platu koju dobijam „na nekom sigurnom mestu“. Kada pogledam ta dva koncepta, meni je potpuno jasno da ja treba da slušam njene poruke o životu, a ne ona moje:).

Ali ako bi trebalo da poručim nešto budućim kolegama preduzetnicima koji se razmišljaju da započnu svoj biznis, to bi bilo: „Oslušni sebe“.