Ivan Bjelajac od svoje 19. godine radi u IT sektoru. Svoju prvu kompaniju CyberNet Techology osnovao je kad je imao 28 godina. Pridružio se u procesu osnivanja kompanije Devana Techologies čiji je softver Manage WP kupila američka kompanija GoDaddy, najveci svetski registar domena i jedna od vodećih hosting kompanija. Istovremeno je i jedan od osnivača firme MVP Workshop, digitalne agencije koja se bavi validacijom ideja i razvojem startapa.

Kao da sve to nije dovoljno, Ivan je 2011. godine proglašen za jednog od najuspešnijih mladih preduzetnika ispod 30 godina. Pored toga, deo je projekata kao što su StartUp Centar u okviru Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Udruženje za podsticanje preduzetništva “Živojin Mišić“.

1.Recite nam više o sebi

Zovem se Ivan. Najlakše bi me bilo opisati kao inženjera u pokušaju koji pokušava da se snađe u svetu biznisa – i za sada mi prilično dobro ide.

Volim da se bavim prvenstveno disruptivnim tehnologijama i kreiranjem inovativnih poslovnih modela, da živim u Beogradu i da posećujem ostatak sveta.

2. Kako je izgledao vaš karijerni put počevši od školskih dana, pa sve do danas?

Nisam mnogo voleo školu i jedva sam čekao da završim sa njom. Fakultet sam upisao tek posle četiri godine radnog iskustva na inženjerskim poslovima, jer sam želeo da sistematizujem i dopunim znanje koje sam stekao u praksi.

Sa inženjerskih pozicija su me u međuvremenu “oterali” u biznis i rukovodeće uloge, ali sam ipak uspeo da istrajem sa inženjerskom titulom prvih 10ak godina svoje poslovne karijere.

Od tada se trudim da shvatim kako se posao odvija na različitim nivoima u startapima i tehnološkim korporacijama. Imao sam priliku da budem deo nekoliko akvizicija, nekoliko ideja koje su se razvile od nule do proizvoda koji ljudi aktivno koriste, kao i da jašem talas nekoliko novih tehnologija.

Poslednja i verovatno najznačajnija je Blockchain, za koji verujem da ima potencijal da promeni način na koji prenosimo i koristimo podatke i informacije preko interneta.


3. S obzirom da ste nakon srednje škole prvo proveli nekoliko godina radeći, a tek nakon toga upisali fakultet, da li je to nešto što biste preporučili mladima?

Preporučio bih im da probaju ono što im deluje zanimljivo i za šta misle da bi voleli time da se bave u tom trenutku. Često kada probate da se pronađete u određenom okruženju shvatite da ono jeste ili nije za vas, ali da biste to otkrili morate mu se ozbiljno posvetiti.

Sa školovanjem je obično drugačije. Počinjate da trenirate bez da ste odigrali i jednu utakmicu, makar u lokalnom parku, što nije logično. Ne znam nikoga ko je krenuo da trenira košarku pre nego što ju je prvi put samostalno igrao. Jednostavno to ne bi imalo nikakvog smisla.

Ne kažem da je napraviti pauzu sa školovanjem pre fakulteta pravi način – siguran sam da ima i boljih – ali je veoma korisno oprobati se u onome što želiš da postigneš i pre formalnog treninga.

4. Koliko smatrate da je formalno obrazovanje značajno?

Meni je veoma značilo. Razlog zašto sam odlučio da upišem fakultet nakon par godina rada, a kasnije poslovne studije nakon par godina vođenja poslovanja, je bio taj što sam osećao da imam određene rupe u znanju za koje mi je bio neophodan neko stručan da ih popuni. Tačnije, da mi struktuira određeno znanje i odgovori na pitanja na koja nisam imao odgovor.

Generalno, mišljenja sam da je jako važno biti i formalno i neformalno obrazovan. Fakultet je dobro mesto da započnete diskusiju i potvrdite ili opovrgnete svoja razmišljanja i stavove, ili ono što trenutno usvojena teorija govori o određenim temama.

Problem fakulteta, konkretno u Srbiji, je u tome što se znanje na njemu propagira kao samo sebi dovoljno, tj. kao znanje radi znanja. Takav pristup nikada nije bio praktično primenljiv u stvarnom poslovnom svetu, i sve manje je primenljiv kako se svet sve brže menja, ali to ne znači da fakultet kao institucija nema i dalje izuzetno važnu ulogu u obrazovanju.

Naš Chief Technology Officer, Mališa, je završio dva fakulteta pa se uvek uzdam u njega kada su najteže odluke u pitanju jer u proseku imamo jedan završen fakultet, i on je tome doprineo. Mališa je uvek donosio najteže odluke.

5. Šta volite kod svog posla?

Priliku da unapredimo i/ili potpuno promenimo poslovanje globalnih brendova kroz primenu poslovnih modela baziranih na inovativnim tehnologijama iz jedne male kancelarije u Beogradu.

6. Zašto ste se odlučili da osnujete svoju kompaniju umesto da radite za nekog?

Ne bih baš rekao da sam “odlučio”, jednostavno stvari su se događale i koristio sam svoje prilike na najbolji način. Igrao sam u životu razne uloge – bio sam zaposlen, bio sam konsultant, direktor i vlasnik firme. To je konstantno promenljiva uloga.

Sutra ćemo možda svi mi raditi za nekog od studenata iz StartUp Centra ili za nekog od momaka koji sada radi u našoj firmi. Nikada to ne možete znati unapred.

7. Kakva iskustva imate u mentorskom radu sa mladima u StartUp Centru u okviru Ekonomskog fakulteta u Beogradu?

Rad sa startapima u edukativnim programima je uvek sličan, a učestvovali smo u mnogim programima tog tipa. Izazovi su obično jasni i svode se na prihvatanje realnosti, želju za napredovanjem i velike ciljeve.

Mislim da je to što je EKOF odlučio da bude domaćin jednog takvog programa jako značajno, kao i činjenica da se u njemu ne nalaze samo studenti ekonomije. Jako je zanimljiva ta dinamika između mladih ljudi iz različitih sfera obrazovanja, koji često prvi put sa drugima rade na nekom pravom poslovnom projektu.

8. S obzirom da imate mogućnost da u inostranstvu više zarađujete radeći svoj posao, zašto ste odlučili da ostanete da živite i radite u Srbiji?

U poslednjih 5 godina sam imao prilike da putujem u preko 50 zemalja sveta. Nisam još video ni jednu u kojoj sam osetio da bih mogao da pripadam više nego ovde.

9. Šta smatrate da je ključ uspeha na Balkanu?

Uspeh na Balkanu je po meni vezan za to da naučite da ustanete i kad padnete i da ne razmišljate o Balkanu kao o vašem tržištu.

Balkan je previše mali da bi se vezali za njega kao tržište, a i dovoljno je haotičan da ne možete uvek biti na vrhu. To je i prilika koju treba iskoristiti.

Balkan vas tera da radite sa celim svetom, a na par sati je avionom od cele Evrope i dobrog dela zanimljivih i ekonomski perspektivnih delova drugih kontinenata.

10. Šta bi bila Vaša poruka mladima?

Rad se isplati. Retko kada ćete nešto dobiti bez da to sami zaslužite.




0 Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *